četvrtak, 20. mart, 2008.
Spirited Away (2001)
Sve je počelo tako što me je jedan ortak zamolio da sa Neta skinem jedan anime serijal (u pitanju je bio Devil May Cry, rađen po istoimenoj igrici). I ranije sam imao kontakta sa stvarima poput Dragon Ball Z serijala koji se svojevremeno emitovao na Cartoon Network-u, ali DMC me je stvarno zainteresovao za anime. Sledeće na šta sam naišao bio je Final Fantasy VII - Advent Children, doduše dugometražni CGI film, ali veoma zanimljiv.
A onda, pre dve-tri nedelje, šamarajući programe na TV-u, nabasao sam na Laputa: Castle in the Sky (distributerski prevod: Zamak na nebu) na B92 televiziji. To je prvo ostvarenje studija Ghibli koje sam imao prilike da odgledam i to je prvi anime koji me iskreno zadivio. Istog dana sam počeo da jurcam za ostalim Ghiblijevim delima, i nije ni čudo što su svi putokazi ukazivali na Spirited Away (Sen to Chihiro no Kamikakushi). Film je dobio Oskara, i to prvog ikada dodeljenog za jedan dugometražni anime, i Zlatnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu 2002. godine. Pored toga, preko 30 nagrada i 18 nominacija. Režiran je od strane jednog od najpoznatijih anime režisera Hayao Miyazaki-ja.
U najkraćim crtama, film prati doživljaje jedne devojčice po imenu Chihiro, koja je, zajedno sa roditeljima, zalutala na putu ka novoj kući u drugom gradu. Chihiro je, kao i većina drugih malih devojčica, prava razmaženica. Porodica ulazi u čudnovati tunel, ne sluteći da se sa druge strane nalazi svet duhova. Zahvaljujući svojoj halapljivosti, roditelji joj se ubrzo pretvaraju u svinje. Haku, misteriozni dečak, pomaže prestrašenoj Chihiro, rekavši joj da je jedini način da spasi roditelje da nađe posao u kupatilu (bathhouse) koje vodi zla veštica Yubaba, gde duhovi tog sveta dolaze da uživaju i da se osveže. Tako Chihiro započinje svoju divnu avanturu u svetu duhova, koja će je promeniti i pripremiti za živi svet koji je čeka sa druge, zemaljske strane tunela.
Nemam reči da opišem emotivni naboj, a sa druge strane i suptilnost osećanja koje ovo remek delo izvlači iz ponora duše. Kovitlac osećaja koji izaziva i najmanji delić filma je neopisiv. Sveprisutna crta istinite, ljudske topline, difuzna granica između života i sna, simbolika genijalnih vizuelnih slika dostojnih Miyazakijevog ostvarenja. Sve su to prave vrednosti koje čine ovaj film posebnim. [Read More…]
